O NAMA
HOJ je osnavan 5. februara 1935. u „Alenbi“ hotelu u Tel-Avivu.
Prvi sastanak HOJ-a održao je Nisin Baruh iz Bitolja, koji je došao u Izrael 1933. i otvorio zanatsku radnju za pravljenje muške odeće u Jafi.
Sastanku su prisustvovali : inžinjer dr Avraham Verber Avišor, Josef Parkić iz Beograda, Herman Landberg, metalski radnik iz Sarajeva, Emil Sojher, takođe metalski radnik iz Sarajeva, Aron Alboher, Isak Mešulan, Miša Joša, sva trojica iz Bitolja.
Na mesto blagajnika izabran je Albert Gaon iz Sarajeva. Na mesto sekretara izabran je Zvonko Rozenberg iz Zagreba.
Presedavajući i inicijator HOJ-a bio je inžinjer Frojdlih. Na mesto njegovog zamenika izabrana je Nada Spigler.
HOJ je osnovao novi ogranak u Haifi 1936. a u Jerusalimu 1937. U periodu između dva svetska rata 1200 jugosloveskih Jevreja je došlo u Izrael u malim grupama ili sami i naselili su se u kibucima ili drugim mestima.
HOJ je tada bio u kontaktu sa njima i većina aktivnosti bila je na okupljanjima i zajedničkim slavljima tokom praznika u privatnim kućama. Tokom 1944, kada su prve žrtve holokausta došle u Izrael, HOJ je iznajmio sobu u ulici Lilinblum 33 u Tel-Avivu a kasnije u ulici Alenbi, gde su bili do 2014.
Aktivnosti su se povećale kada su Olim-i došli između 1948. i 1952. Ukupno 7778 jugoslovenskih Jevreja je došlo u Izrael, ogranak je porastao i napravio je veliki napor da pomogne Olim-ima da se integrišu u izraelsko društvo.
Tokom 1952. Hoj je počeo da štampa novine „Bilten“. Novine i dalje postoje i objavljuju se na dva jezika: hebrejskom i srpsko-hrvatskom pod imenom „Gešer- Most „ i koriste se za komunikaciju sa članovima HOJ-a u Izraelu i prijateljima i organizacijama iz inostranstva.
Nakon što su Olim-i bili integrisani u izraelsko društvo HOJ se fokusirao na učvršćvanju veza sa Jevrejima koji još uvek živeli u Jugoslaviji i pomaganju žrtvama holokausta da dobiju nadoknadu od Nemačke. Stoga je osnovan komisija pod upravom dr Branka Grosmana za popunjavanje i slanje formulara.
HOJ je se uvek fokusirao na širenje priča o jugoslovenskom judaizmu i njegovom uticaju na izraelsku istoriju. I u te svrhe HOJ je formirao odbor koji je sakupio i sačuvao istorijski materijal o Jevrejima u Jugoslaviji i objavio njihove priče koje je istražio.
Odbor još uvek raspolaže arhivom koji ima 2 750 odrednica o zajednicama, ustanovama, dosijeima, člancima, ljudima, porodicama itd.
Odbor sarađuje sa izraelskim institutima i institutima iz inostranstva. Objavili su prvi tom knjige „Istorija jugoslovenskih Jevreja“ koju je napisao Jakir Eventov i uredio Cvi Rotem. Nastavlili su sa sakupljanjem istorijskih podataka i istraživanjem do danas.
Članovi zajednice koji su došli u Izrael između 1948 i 1952 hteli su da se okupe.
Svi su živeli u malim stanovima, tako da su tražili način da se druže. Dva člana, Mika Leva i Meir Lang, inicirali su okupljanje. Organizovali su prevoz, u pomoć HOJ, i novi Olim-i su došli iz celog Izraela sa svojom decom i supružnicima na sastanak u „Ben-Šemen“. Ovi sastanci se još uvek odvijaju prve nedelje Sukota-a i to je postalo tradicija.
Jedna od najznačajnijih akcija koje je HOJ napravio je pravljenje spomenika ljudima koju su ubijeni u Holokaustu. KKL je inicirao sađenje drveća kao uspomenu na šest miliona žrtava Holokausta, među njima i jedan i po milion dece. Organizovali su događaje za prikupljanje novca i KKL je dao svakoj „Olim“ organizaciji trideset hiljada hektara da zasadi drveće.
HOJ je odlučio da zasadi preko šesdeset hiljada stabala drveća da sačuva sećanje na jevrejske žrtve koje su ubijene na području Jugoslavije i u logorima. Sve ovo je urađeno uz saradnju sa „Savez“-om i jugoslovenskim Jevrejima u SAD-u. Započeli su sađenje ceremonijom 7. Marta 1951. i nastavili su sa sađenjem tokom pedesetih godina. Tokom 23. Aprila 1953. održali su ceremoniju sa predstavnicima iz „Savez“-a i Amerike i počeli su sa sađenjem drveđa u jugoslovenskom delu šume.
Na ovom mestu se članovi HOJ-a okupljaju svake godine na komemoraciji povodom dana sećanja na Holokaust. Na žalost, 1996. ova šuma je izgorela u velikom požaru ali HOJ se postarao da posadi nova stabla na istom mestu i nastavi sa tradicijom.
Važno je napomenuti aktisnosti jugoslovenskog departmana u udruženju veterana drugog svetskog rata.
Posebno one koji su proveli godine rata u nemačkom zatočeništvu. Istakli su se svojim aktovnostima u departmanu.
Sastajali su se redovno i s vremena na vreme su objavljivali brošure. Samo ih je još nekoliko u životu. Odlučili su da objave knjigu pod imenom „Jervejski borci iz Jugoslavije kao ratni zarobljenici u nacističkoj Nemačkoj“. Knjiga je objavljena na tri jezika i štampana je pedeset godina nako oslobađanja, 1995. Ženi Lebel ju je uredila na srpsko-hrvatski. Na engleski ju je preveo Cvi Loker, a na hebrejski Dina Katan Ben-Cion.
Početkom 1992. nova era HOJ-a je počela. Zbog građanskog rata u Bosni 1200 jugoslovenskih Jevreja je došlo u Izrael. Članovi HOJ-a su im pomgli u svakom aspektu života : nalaženju posla, pomaganju razumevanja jezika i sa svakodnevnim životom.
Kao dodatni ogranak HOJ-a u Haifi i Jerusaliu takođe su otvorili novi ogranak u Ber Ševi.
U početku su Olim-i živeli u prihvatnim centrima. Članovi HOJ-a iz različitih delova Izraela su formirali specijalnu vezu sa Olim-ima. Išli su sa njima u vladine kancelarije i čak i u kupovinu.
Kasnije im je HOJ pomogao da nađu stalni smeštaj, posepno u Aškelonu, Ber Ševi, Mevaseret Cionu i Krajotu.
Pisac Ana Šomlo, doseljenica u Izrael, napisala je srpsko-hrvatsko-hebrejski rečnik i knjigu za učenje hebrejskog.
Sa dolaskom Olim-a, mladi ljudi koji su rođeni posle drugog svetskog rata su zahtevali da se Hoj promeni i fokusira na „sada i ovde“. Aktivnosti i priroda okupljanja su se promenile i naročito novine, koje su promenile naziv iz „Bilten“ u „Most“.
Urednici novina, novi Olim-i, promenili su novine i objavili knjigu poezije i proze jugoslovenskih Jevreja u Izraelu.
U međuvremenu se Jugoslavija raspala na više republika, i neki od Olim-a, naročito stariji, u se vratili nazad u zemlje bivše Jugoslavije da bi dobili svoje penzije i vlasništvo nad zemljom. Ali oni mlađi, koji su izgragili svoje živote ovde, ostali su u Izraelu i postali su Izraelci.
Novi menadžment HOJ-a, sa pesednicom Miri Derman usmerava HOJ na očuvanje izraelskog identiteta zajedno sa očuvanjem čvrstih veza sa zemljama iz kojih su Olim-i došli.
Aktivnosti HOJ-a danas su uglavnom okupljanja na jugoslovenski način. Svi donose hranu, ljudi pevaju i pričaju priče o prošlosti ali takođe gledaju u budućnost.
Danas imamo dvojezične novine, srpsko-hrvatski „Most“, koji uređuje Milan Fogel i hebrejski „Gešer“, koji uređuje Aleks Ekštejn. Novine povezuju članove HOJ-a i to je mesto gde njihovi članovi pišu članke i ostalo.
Glavne aktivnosti u prošlim godinama bile su fokusiranje na vođenje arhive, snimanje dokumentaraca i njihova distribucija i ceremonije povodom dana sećanja na holokaust, tradicionalni piknik na Sukot, novine, putovanja u Izrael i u zemlje bivše Jugoslavije i otvaranje novog sajta.